Pesmu Đurđevdan je izveo ugoslovenski bend Bijelo dugme.
Glavni vokal je Alen Islamović, dok prateće peva tekstopisac Goran Bregović. Horske deonice pesmi izvodi Prvo beogradsko pevačko društvo, dok svira Orkestar Kadrijevi. Melodija je preuzeta iz romske pesme Ederlezi. Goran Bregović je istu pesmu producirao 1988. godine za potrebe filma „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, ali rešava da napravi i prepev sa novim aranžmanom za album Bijelog dugmeta Ćiribiribela, kao omaž Đorđu Balaševiću i stihu iz pesme „Priča o Vasi Ladačkom” (Kada nisam sa onom koju volem). Đurđevdan postaje najveći hit sa tog albuma i nezvanična himna navijača Crvene zvezde.
Pozadina
Smatra se da je osnova teksta preuzeta od ljudi koji su bili u vozu smrti za jasenovački logor i da je potom prerađena.
Policija NDH je 6. maja 1942. godine naredila da se Srbi u Sarajevu pripreme za „đurđevdanski uranak“, a pridružuju im se i zatvorenici iz Beledije, logora Ćemaluša, Centralnog i Gradskog zatvora i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na stanici Kulin Ban i dočekale voz smrti, koji je saobraćao za Jasenovac. Na vagonima je pisalo „sedam konja ili četrdeset vojnika“, a ustaše bi u jedan vagon ugurale dve stotine ljudi. U putu, ljudi su počeli da upadaju u krize od straha, neizvesnosti, gladi i žeđi. Jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske pevačke grupe „Sloga“, zapevao je:
Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!
Pesma se pronosila od vagona do vagona, a neki zatvorenici su prihvatili pesmu i zapevali sa njim kako bi „razbili strah“. Prema dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog ove pesme zatvorile prozore na vagonima, a zatvorenici ostaju bez vazduha. Od 3.000 zatvorenika, uglavnom omladinaca, radno sposobnih, koji su napustili Sarajevo, oko 2.000 ih je stiglo u logor Jasenovac, ostali su preminuli u putu, dok je sam logor preživelo samo njih dve stotine.[ Zahvaljujući preživelima, među kojima je bio i kasnije istaknuti profesor i istoričar Žarko Vidović, saznajemo za ovaj događaj i nastanak pesme srpskih logoraša.
Foto: Ilustracija / A.M
